Putopisi Eseji i Skice- Gustavo Adolfo Beker
Izbor, prevod sa španskog, beleške i pogovor Biljana Isailović
Gustavo Adolfo Beker : poslednji trubadur španske poezije i prvi modernista
Alfonso X od Kastilje, zvani Učeni, ostavio je u XIII veku, dragoceni savet svom narodu.
„Grejte se na stara drva, čitajte stare knjige, pijte stara vina, držite se starih prijatelja.“
U našim rukama je jedna „stara knjiga“. Ovi odabrani eseji, putopisi i skice ispisani su davnih dana, pre oko 170 godina. Čitalac s pravom može da se zapita zašto bi danas, u našem više nego užurbanom vremenu, čitao knjigu pisanu u spokojnoj, idiličnoj atmosferi s početka druge polovine XIX veka. Da li uopšte postoje dodirne tačke između čoveka tog doba i današnjeg, između tadašnjeg i savremenog književnog stvaralaštva? Da li će čitalac, kada sklopi korice, biti obogaćen nekim novim uvidima i istinama o sebi i svetu u kojem živi? Da li će biti oplemenjen, ili će samo imati osećaj da je upravo izašao iz nekog prašnjavog muzeja, u koji ga je spletom okolnosti prebacio papirni vremeplov?
Da bi se odgovorilo na ta pitanja, treba najpre odrediti šta znači „stara knjiga“ na koju je mislio Učeni Alfonso. Odgovor je jasan- to je knjiga čiju je svežinu potvrdilo trajanje. Kada istinitost premašuje ograničenje vremena, decenije i stoleća.
U literarnom okeanu svega i svačega „stara knjiga“ znači garanciju dobre knjige. I eto novog pitanja- kakva je to dobra knjiga? To je ona koja nudi dodir sa, kako su filozofi nekada govorili, suštinom bića i stvari, onim nepromenljivim, večnim u nama i oko nas. Onom tačkom oslonca koja se ne pomera uprkos sveopštem kretanju i promenama. Taj dodir izmešta knjigu iz svakog vremenskog okvira, čini je svevremenom/ savremenom te samim tim i dobrom.
