Vito Marković je pesnik specifičnog senzibiliteta. Omiljen među čitaocima, jer je nemoguće ostati ravnodušan na njegove lirske uzlete, u kojima se jasno vidi da je pravi posvećenik poeziji. Ako bismo za jednog pesnika mogli reći da je poezija njegova religija, to je upravo Vito Marković. I kada govori o svojoj poetici uvek naglašava da je poezija iznad svih loših stvari na ovom svetu. Pomaže da se prežive najteža vremena i prebole najgori ljudi. Njegovi stihovi, glatki, jasni i razumljivi, lako se čitaju i brzo zavole, ali nagone čitaoca na duboko razmišljanje, odvode u prave metafizičke i filozofske teme, kako bismo i sami otkrili u čemu je naš lični spas protiv svega lošeg što nas okružuje. Pesnik je svoj spas našao u rečima, u čistim stihovima koji ljude čine boljim, plemenitijim i mudrijim bićima, budeći njihov um i terajući ih na dobra dela.